Iz DRK do Ruande – ovo je Clementine
Zovem se Clementine. Imam 40 godina, izbeglica sam iz Konga i živim u Mugombi u Ruandi. Došla sam u Ruandu 2013, sa svojom decom.
Putovanje iz Demokratske Republike Kongo (DRK) bilo je teško.
Kada je izbio rat, bila sam u Severnom Kivu, u selu Bičanga. Imali smo kuću, imanje i osam krava, između ostalog. Pobegli smo jer je grupa ljudi druge etničke pripadnosti spalila našu kuću i pokrala naše stvari.
Hodali smo kroz šumu Kirorirve i zatim javnim prevozom otišli u Gomu (istočni deo DRK). Pešačili smo od Gome do granice s Ruandom, gde su nas srdačno dočekali u prihvatnom centru s Ruandine strane.
Premešteni smo u prihvatni centar u Nkamiri. Odatle su nas prebacili u izbeglički kamp u Mugombi
Zasluga: © UNHCR/Samuel Otieno
Mnogo mi znači što mogu da obrađujem zemlju. To je način da budem samostalna i prilika da nahranim svoju porodicu i da zbrinem njihove osnovne potrebe.“
ClementineZemljoradnica i preduzetnica
U Ruandi su me podstakli da budem samostalna i da pomognem drugim ranjivim ženama u kampu da postanu vešte u zemljoradnji i da povećaju prinos svojih useva i sačuvaju naš način života. U dobrim smo odnosima sa zajednicom koja nas je primila i sarađujemo da bismo zaradili za život.
Ono što gajim nije dovoljno, jer imam malo zemlje, tako da ono što zaradim samo dopunjuje pomoć koju dobijam od organizacije UNHCR. Na primer, omogućava nam da kupimo odeću i obuću.
Sada se ne bavim samo obrađivanjem zemlje. Organizacija UNHCR pružila mi je obuku na raznim poljima, kao što su razvoj i upravljanje projektima. Tako da sada zarađujem i zahvaljujući maloj prodavnici čiji sam vlasnik. Prodajemo pirinač, kukuruzno brašno, šećer, so, pasulj, brašno od kasave i ulje.
Zahvaljujući organizaciji UNHCR, naučila sam kako da razvijem svoj posao i izoštrila sam svoje veštine.“
ClementineZemljoradnica i preduzetnica
Zasluga: © UNHCR/Samuel Otieno
Volim Ruandu, to je moj drugi dom. Imamo hranu na stolu, mogu da pružim deci ono što im je potrebno, mirno spavamo i ne brinemo da li smo bezbedni, nema naoružanih bandi ni pucnjave, a moja deca idu u školu. Imamo i zdravstvenu negu.“
ClementineZemljoradnica i preduzetnica
Kad se setim DRK, najviše mi nedostaju komšije. Lepo smo živeli zajedno i delili smo ono malo hrane što smo imali, na primer kravlje mleko, irske krompire i pasulj. Nedostaje mi i naš način života, i da zajedno muzemo krave.
Šta je za mene dom? Mesto gde imam mnogo prilika da uradim bilo šta za svoju porodicu, gde imam dovoljno zemlje, mogu da gajim stoku i vodim miran život.
Dom je i mesto gde ljudi mogu da obrađuju svoju zemlju i žive kao državljani svoje zemlje, gde imaju pristup javnim službama i međusobno se pomažu.
Zasluga: © UNHCR/Samuel Otieno
Težak život me može naterati da izađem kao pobednica i da uvek idem napred i da dobijem zajam iz zajedničke ušteđevine.“
ClementineZemljoradnica i preduzetnica
Kad razmišljam o budućnosti, volela bih da brinem o više stoke, da mogu da imam krave. Imam motivaciju da postanem poslovna žena koja je u stanju da izdržava, hrani i obrazuje svoju decu, kao i da postanem preduzetnica.
Što se tiče moje dece, želim da idu u školu kako bi mogla da nastave svoje obrazovanje, da se bore da postanu bolji i da onda planiraju svoju budućnost.
Zasluga: © UNHCR/Samuel Otieno
Želim da ljudi shvate da izbeglice, kao i svi drugi, imaju znanje, veštine i sposobnosti. A posebno da su i žene koje su izbegle majke s mnogo talenata, da umeju, između ostalog, da obrađuju zemlju, prodaju svoje proizvode i preuzimaju vođstvo.“
ClementineZemljoradnica i preduzetnica
Volela bih da ljudi uvide da kad izbeglice postanu samostalne, one mogu doprineti nacionalnom rastu.
Kad bi trebalo da dam savet drugim izbeglicama, rekla bih da treba naporno da rade da se osamostale, da nauče da štede i pronađu prilike za sebe na osnovu svojih talenata i sposobnosti.
Izbeglice ne moraju zavisiti od humanitarne pomoći koju pružaju organizacija UNHCR i njeni partneri. Moramo dobro rasporediti ono malo što imamo i štedeti za budućnost.
Zasluga za sve slike u ovoj priči: © UNHCR/Samuel Otieno
