Tajne dobrog života kod kuće

Kako dom podstiče mentalno blagostanje

Za potrebe ovog najnovijeg izveštaja, IKEA je razgovarala s više od 37.000 ljudi u 37 zemalja kako bi došla do srži onoga što stvara bolji život u domu. Istraživanje je otkrilo jasni trend: kada osoba vidi da se njena ličnost odražava u domu, 1,5 puta je veća verovatnoća da će se osećati dobro u njemu.

A to je važno, jer kada ljudi vide odraz svoje ličnosti u svom životnom prostoru, skoro je dvostruko veća verovatnoća da će reći da njihov dom doprinosi mentalnom blagostanju.

Iako to zvuči kao pravi pokazatelj sjajnih odnosa između ljudi i njihovih domova, postoji kvaka: samo oko 6 od 10 ljudi veruje da njihov dom zapravo predstavlja njihov identitet. Broj je još manji za mlađe ljude i one koji nisu vlasnici domova.

Katie McCrory, koja vodi Izveštaj o životu u domu u kompaniji IKEA, potvrđuje koliku moć ima ulepšavanje doma svojom individualnošću i napominje da to može biti lakše s godinama. „Uvek smo smatrali da ono što osećaš prema svom domu ima ogroman uticaj na ono što osećaš prema sebi. Dom je više od fizičkog mesta. On je produžetak identiteta, emocionalno okruženje. Ima smisla da se osećaš ugodnije i sigurnije na mestima koja deluju kao da su samo tvoja.”

„Lična kontrola u domu često je u korelaciji s godinama i ona je zaista važan deo osećaja da imaš kontrolu i odlučujuću ulogu nad stvarima poput izgleda tvog doma i načina na koji je on uređen. Dobra vest je da ne moraš da poseduješ svoj dom da bi on funkcionisao za tebe, ali možemo videti da onima koji iznajmljuju, posebno mlađim ljudima, može biti teže da utisnu osećaj identiteta negde gde možda ne žive veoma dugo ili gde im nije dozvoljeno da okače slike na zid.”

Dragocenosti koje bude uspomene čini domove ličnim

Kako ljudi uređuju svoj dom tako da odražava njihovu ličnost? Čini se da je očigledan odgovor tako što će se okružiti ljudima koje vole, ali iako je to važno, istraživanje je pokazalo da je najvažnije posedovanje imovine koja ima puno značenja.

„Ne radi se o kupovini puno stvari”, kaže Katie. „Samim životom u svetu i sticanjem iskustava, počinješ da skupljaš stvari, poput fotografija, predmeta, tekstila i tako dalje, koje stvaraju uspomene. To je najvažniji deo načina na koji stvari čine da dom deluje kao odraz tvog identiteta.”

Katie sugeriše da bi ljudi mogli da iskoriste tu pozitivnu vezu između predmeta, uspomena i identiteta kako bi se osećali kao kod kuće. „Često razmišljamo o upotrebi boja ili tekstila, na primer, kao načina da prenesemo svoj ukus i stvorimo pravi 'osećaj' za naše okruženje, ali pitam se da li dovoljno razmišljamo o uticaju koji ovi predmeti puni uspomena mogu uneti u naš dizajn enterijera.”

Dobijanje inspiracije od prijatelja

Pristup dizajnu enterijera zasnovan na identitetu može pružiti svežu inspiraciju onima koji žele da stvore dom za kojim žude, posebno pošto je istraživanje otkrilo da je skoro polovina anketiranih reklo da mediji ne predstavljaju adekvatno njihov život u domu.

„Trenutno smo toliko zasićeni sadržajima, da nam je lako da uočimo šta je stvarno, a šta ne”, veruje Katie. „Ono što smo saznali iz istraživanja jeste da ljude odbija nedostatak autentičnosti. Kada razmišljamo o tome šta je aspirativno, moramo da zapamtimo da ne postoji jedan ideal koji funkcioniše za sve. Umesto toga, stalno smo slušali kako ljudi žele da vide stvarne domove sa stvarnim ljudima u njima. Nije ni čudo što naročito mlađi ljudi kažu da inspiraciju crpe iz domova svojih prijatelja.”

Moć pronalaženja svrhe i privatnosti

Poput stvari koje imaju u svojim domovima, način na koji ljudi koriste prostor takođe ima veliki uticaj na to koliko vide odraz svoje ličnosti u domu. U izveštaju se ističe da ljude ne privlače prostori koji služe za previše ili premalo aktivnosti, već da umesto toga traže ugodno mesto svrsishodnih prostorija koje na dobar način koriste prostor.

To je pravi izazov za porodice i ukućane. Svakome je potreban lični prostor, ali samo četiri osobe od deset ljudi misli da njihov dom pruža privatnost svima. U slučaju onih koje iznajmljuju sobe, broj pada na samo tri osobe od deset.

„Privatnost je poput supermoći koja ti pomaže da se psihički osećaš bolje”, kaže Katie. „Omogućava ti da se potpuno isključiš, napuniš baterije i razmisliš o stvarima koje želiš da radiš i o osobi kakva želiš da budeš.