Život u neobičnim vremenima - Deo 3: Zajednička iskustva

Spor povratak normalnom

Kad smo razgovarali sa Susanne ranije tokom 2020. godine, smatrala je da je život „svakodnevna borba”. Početkom godine, napustila je posao hostese u avionima i živela s dvoje dece u stanu u Stokholmu, Švedska. Nezaposlenost i potraga za poslom usred vrhunca globalne pandemije i prateće ekonomske krize bili su, očekivano, vrlo teški. Istraživanje koje smo nedavno objavili potvrđuje da su finansijske brige bile ključan faktor u emotivnim odnosima ljudi prema kući, i jednih prema drugima tokom ovog perioda.

Kako se jesen bližila u Švedskoj, Susannina sreća se okrenula. Našla je nov kancelarijski posao, na pet minuta pešice od njenog stana, što je učinilo da stanje ponovo bude normalno. Kako švedske mere protiv virusa korona na nacionalnom nivou nisu podrazumevale zatvaranje barova, restorana i kafića, nastavila je da viđa prijatelje - na distanci.

Nedostatak ljudskog kontakta

Šta je svima najviše nedostajalo tokom 2020. godine? Margareta iz Milana u Italiji je izdvojila plesanje s drugim ljudima, iskazavši snažno uverenje da je plesanje ono što nas čini ljudima, a da zabrana pokreta uz društvo drugih osoba „jednostavno nije u redu”. Susanne je saglasna. Plesanje i ono što naziva „noćnom atmosferom” su stvari koje su joj nedostajale iz vremena pre pandemije.

Održavanje fizičke distance s bliskim osobama je, takođe, bilo teško za sve s kojima smo razgovarali. Susanne ima stare roditelje, pa je i dalje u izolaciji. Kad je bila nezaposlena, nosila im je prehrambene namirnice svake nedelje, ali je uvek držala distancu. „Nedostaje mi da ih zagrlim,” kaže, „naravno.”

Ilenia, takođe iz Milana, kaže isto. Za nju, mogućnost da vidi - ali ne i da dodirne - svoje roditelje je jedna od najčudnijih, najtežih stvari koje je iskusila kad su u Italiji olakšane mere protiv COVID-19.

Alessio je morao da se privikne da deli životni prostor na drugačiji način. Početkom pandemije, preselio se sa ženom i decom u kuću svojih roditelja na ostrvu Arran, gde živi s tri generacije šire porodice. „Morao sam da naučim da poštujem prostor drugih ljudi”, objašnjava. „U početku, trudio sam se da kuću učinim svojom, ukrašavao sam... ali mislim da se mom tati nisu svidele promene. Razgovarali smo o tome, i sve je bilo u redu. Sad volim što smo svi pod jednim krovom.”

Shay je iskusila slične probleme nakon povratka u porodičnu kuću. „Ponekad svi gaze jedni preko drugih, naročito budući da svi radimo od kuće. U vreme obroka, atmosfera u kuhinji je otkačena.” I pored toga, uživa u bliskosti s porodicom, a istovremeno se raduje budućnosti u kojoj će sa svojim verenikom kreirati nov zajednički život u kući koja je samo njihova.

Snovi o nečem drugačijem

Neverovatno je koliko ljudi je iskazalo želje da žive u drugačijem prostoru. Za Shay, to je kuća s dvorištem. Margareta želi baštu na selu, daleko od gužve milanskog predgrađa. Alessio želi da vidi planinu ispred ulaznih vrata - i odluta u škotska sela iza nje.

Međutim, čuli smo i kako je pandemija razbila snove i učinila teškim, ako ne i nemogućim, bilo kakvo planiranje. Susanne se nadala da će otići na skijanje za Božić, recimo, ali kad je razgovarala s nama, nije bila sigurna da će se to ostvariti, jer je bilo puno neizvesnosti.

Ilenia deli njeno mišljenje: „Virus nas neprekidno iznenađuje, pa ne znam šta će se desiti u predstojećim mesecima.” Međutim, ovaj put je spremna na ograničenja i ostanak u kući. „Zato mi je važno da stan bude srećno mesto, puno lepih uspomena”, kaže. „Štagod da se desi, znam da, dok sam kod kuće, mogu osetiti povezanost s roditeljima i prijateljima.”

Zaključci

Zahvaljujući našem opširnom istraživanju o života u kući tokom 2020. godine, znamo da se isti menja širom sveta. S kakvim god ograničenjima da su se ljudi susretali, morali su da razmisle o njima i iskoriste kuće na načine koji su možda bili potpuno novi. Iako svako ima jedinstvenu perspektivu u vezi s pandemijom, izdvojile su se jasne teme.

Misao koja se ponavljala tokom istraživanja tiče se važnosti kuće i koliko su iste postale značajnije u ljudskim životima. Pre COVID, kuća je jednostavno bila mesto kojem se vraćamo na kraju dana. Međutim, kuća danas - i u budućnosti - je mesto gde se fokusiramo na povezanost s porodicom i prijateljima. Mesto gde ćemo makar delimično raditi - i vežbati. Mesto gde uživamo u jednostavnim zadovoljstvima, poput kuvanja, obroka, opuštanja i igre. I gde je, iznad svega, glavni prioritet kreirati atmosferu mirne oaze.