Shadia i njena priča
Od aktiviste to tražioca azila
Primorana da napusti Kolumbiju, Shadia je iza sebe ostavila posao društvenog aktiviste i analitičara. Sad živi u Francuskoj, gde obnavlja karijeru.
Imala sam osećaj da niko neće moći da mi pomogne
U Kolumbiji sam danju radila kao analitičar kontrole zaliha za jednu multinacionalnu kompaniju, a noću sam bila očeva desna ruka u njegovoj borbi za pravdu. Uz to sam pohađala master studije poslovne administracije.
Kao advokat, otac se decenijama zalagao za prava žrtava dečjeg rada u nezakonitim aktivnostima, krčenja šuma, iznude, nezakonitog rudarstva i trgovine drogom. Ljudi su nam se obraćali kad nisu imali novca da plate advokata. Otac im je pomagao i ponekad pružao utočište. Imali smo veliku kuću u Kolumbiji. Kad su u njoj boravila deca, nastojala sam da im pomognem s gradivom. Tako sam se izbliza upoznala s nepravdom. Pošto smo otkrivali nezakonite aktivnosti, imali smo puno osetljivih informacija o korupciji i nezakonitim aktivnostima.
Razlog zbog kog sam morala da napustim zemlju jeste to što sam ćerka svog oca. Mesecima su me proganjali njegovi neprijatelji, koji su postali i moji neprijatelji. Stalno su me pratili jer su želeli da ućutkaju mog oca. Znali su sve o meni. Znali su gde radim, pa sam morala da napustim posao. Zastrašivali su me porukama, upozoravali da me prate i da mi je život u opasnosti. Otac je morao da nastavi s poslom. Bio je suviše važan. Zato sam žrtvovala svoj život da bi on mogao da nastavi.
Novi život preko okeana
Bilo je teško otići jer je tad bio COVID i prosto sam želela da budem s porodicom. Ceo svet je bio kod kuće, a ja sam morala da se selim. Ali nisam imala izbora. Nikad nisam ni sanjala da ću živeti u Francuskoj. San mi je bio da budem nastavnica u svojoj zemlji i da pomažem ljudima bez novca da studiraju. Ali to nije bilo suđeno. Kad sam stigla u Francusku, nisam znala francuski, nisam imala porodicu ni prijatelje. Iskreno, nisam znala ništa o Francuskoj. U svemu tome sam bila sama. I nije bilo lako. Imala sam osećaj da niko neće moći da mi pomogne. Ali kad sam razgovarala s Francuzima, bili su tako ljubazni i susretljivi.
Vreme možda jeste bilo hladno, ali su ljudi bili topli. Nisam znala šta ću sa životom, ali sam u tom trenutku bila na sigurnom. To je bilo najvažnije.
„Rad ti daje osećaj sigurnosti kad dođeš u drugu zemlju. Zadivi te prilika da pokažeš svoje profesionalne sposobnosti, međuljudske veštine, tehničke veštine, sve. To je tako dobar osećaj.“
Povratak na fakultet
Ono što sam zaista želela jeste prilika da radim. Stoga sam morala da naučim francuski i morala sam da se vratim na univerzitet. Postalo je jasno da moram da se vratim studijama ako želim da se pridružim kompaniji. U biografiji sam morala da pokažem da sam studirala na francuskom. U Francuskoj je to jako važno. Morala sam da studiram sve ponovo, ovog puta na francuskom. Bilo je veoma teško, ali kad sam završila drugi master, bila sam spremna. Na poslednjoj godini, kad sam bila blizu da tečno govorim francuski, pronašla sam posao u kompaniji IKEA. Iskreno, studije su mi dale priliku da pronađem kompaniju koja mi se zaista sviđa zbog njenih vrednosti. Ljudi koji tamo rade su zaista sjajni. Posao mi je pomogao da steknem prijatelje, ali i da se integrišem u društvo. IKEA mi je dala posao koji stvarno volim. To je radno mesto u lancu snabdevanja, pa sam srećna i pronalazim se u tome.
Rad ti daje osećaj sigurnosti kad dođeš u drugu zemlju. Zadivi te prilika da pokažeš svoje profesionalne sposobnosti, međuljudske veštine, tehničke veštine, sve. To je tako dobar osećaj.
Veliki planovi za budućnost
Sad živim u malom studiju, ali želim da nastavim da radim i zaradim dovoljno za veliku kuću kakvu sam imala u Kolumbiji. Ne samo za sebe, već i za prijatelje i porodicu. Jako mi je važno da imam prostor za vežbanje i baštu u kojoj bih provodila vreme s drugima. Želela bih i da nastavim da pomažem onima kojima je to potrebno. Sad kad sam završila master studije, želela bih da volontiram u aktivnostima koje promovišu inkluziju, ravnopravnost i jednakost.
Veoma je važno da izbeglice imaju priliku da rade i da uče jezik. Važno je da razumeju svoj sledeći korak i da se samostalno izdržavaju.
Izbeglice su ljudi. Ne tražimo milostinju. Već priliku da radimo, iskoristimo svoje sposobnosti i učestvujemo u svemu. Treba nam samo dati šansu.
