Od Iraka do Švajcarske – ovo je Odai
Moje ime je Odai Al Fallooji. Imam 42 godine i rođen sam u Bagdadu. Imam fakultetsku diplomu iz poslovne administracije i ekonomije. Otac sam troje dece. A pre tri meseca sam počeo da radim i učim u kompaniji IKEA.
Odrastao sam u porodici koju su činili majka i otac, dve sestre i tri brata. Većina njih više nije u Iraku. Samo moja majka i dalje živi tamo.
Sećam se mnogo stvari iz detinjstva, ali su mnoga sećanja loša. Rođen sam 1979. – godinu dana nakon što je Irak započeo rat s Iranom. Onda je došla situacija s Kuvajtom i tada su stvari postale još gore. Do sada je veći deo mog života bio veoma težak.
U Iraku sam radio u građevinarstvu više od 10 godina. Zatim sam 2004. godine počeo da radim kao supervizor u magacinu za kompaniju koja pruža logističku podršku američkoj vojsci u Iraku. Posle toga smo moji prijatelji i ja osnovali građevinsku firmu, a ja sam bio direktni menadžer.
2015. godina je bila veoma težak period u mojoj zemlji – za šta su posebno zaslužni ISIS i narodna vojska. Počeli su da ubijaju i kidnapuju ljude zbog njihovih uverenja o rasi i religiji. Bilo je nemoguće da ostanem u Iraku.
Putovanje je bilo veoma opasno i nije bilo lako. Morali smo da putujemo od Turske do Grčke malim čamcem koji je bio veoma opasan. I morali smo da pešačimo sedam dana, i da putujemo autobusom. Ponekad je bilo veoma, veoma teško.
Danas radim logistički posao u kompaniji IKEA. Nisam više direktni menadžer! Ali za mene to zapravo nije važno. Najvažnije je da sam spasio svoju porodicu. A korak po korak, možda ću u budućnosti osnovati novu kompaniju u Švajcarskoj. Ne znam.
Želim da ostanem u kompaniji IKEA. Moji zaposleni su mi velika podrška i veoma su ljubazni. Pomažu kada mi nešto treba ili kada postavim neko pitanje. Moji zaposleni čine da se osećam uključenim u kompaniju i zemlju.
Moji snovi su da studiram i dobijem diplomu. Takođe želim da razvijem svoje kapacitete kako bih mogao da ostavim trag u Švajcarskoj. Takođe bih želeo da dobijem dozvolu da putujem, jer u Švajcarskoj izbeglice ne mogu da putuju. Voleo bih da vidim svoju majku; nisam je video šest godina. Znam da je veoma tužna zbog toga.“
OdaiIKEA, Kontrola kvaliteta
Ne mogu da se vratim u Irak jer nemam dozvolu, a moja majka je još uvek tamo. Skoro svakodnevno razmišljam o njoj. Kada mi nedostaje dom, samo sedim sam i razmišljam. Ne želim da moja porodica vidi da odustajem ili tako nešto, pa zato idem na reku. Samo da sedim i razmišljam.
U slobodno vreme volim da spremam iračka jela za svoju porodicu. Dolmu posebno. Takođe volim da popravljam pokvarene električne instrumente i alate. Prilično sam dobar u tome; moglo bi se reći da je to moj skriveni talenat. Volim da pronalazim rešenja za probleme.
Posao mi je važan jer sam praktična osoba. Rad u oblasti koju volim smatram vrstom uživanja i odmora od životnih stresova. Takođe sam željan da naučim nove stvari i savladam ih i da finansijski izdržavam sebe i svoju porodicu.
Važno je da ljudi shvate da mi izbeglice ne napuštamo svoje domove dobrovoljno. Takođe treba da znaju da mi težimo istim stvarima kao i svi drugi: dobrom i bezbednom životu za sebe i svoje porodice.“
OdaiIKEA, Kontrola kvaliteta
