Manjina nad manjinom

Nancy (ona/nju/oni/njih/naš), IKEA zaposlena

Tokom odrastanja, Nancy, IKEA zaposlena iz Malezije – iako nije Malezijka, osećala se, kako kaže, kao „manjina nad manjinom”. Pošto joj je otac Indijac, a majka Kineskinja, oduvek je imala osećaj da nigde ne pripada u potpunosti. To što je gej nimalo nije olakšalo situaciju.

To što se po etničkoj pripadnosti razlikovala od druge dece u razredu za Nancy je bila surova realnost. Nikad se nije uklapala ni u jednu kategoriju. I kad bi bila u društvu Indijaca ili Kineza, opet se nije osećala prihvaćeno jer nije izgledala poput njih. Kad su joj se roditelji venčali 70-ih, mešoviti brakovi nisu bili česti. Stoga nije mogla da se osloni čak ni na širu porodicu. Najnormalnija stvar, poput upisa na fakultet, predstavljala je problem uprkos činjenici da je bila uspešna u školi i pohađala je po zahtevnom programu.

Nancy je kasnije postala učiteljica maloj deci. „Zamislite samo da su roditelji znali da sam gej!”, objašnjava ona. „Moja karijera bi nestala. Ja bih nestala! U suštini sam morala da živim dvostruki život i budem pažljiva.” Takav život je počeo da me umara. Zbog života u veoma religioznoj zemlji nikad nije mogla da bude ono što jeste. Zato je znala da će se u nekom trenutku preseliti u drugu zemlju. 

Autovanje

Povrh toga što se rasno razlikovala od ljudi oko sebe, Nancy je od rane mladosti znala da je gej, još dok je živela u Maleziji. Za nju nije bilo raskošnog autovanja. Nancy kaže da u njenoj kulturi autovanje u tom smislu nije zastupljeno. Ne postoji formalni proces objavljivanja. Radi se o spoznaji i prihvatanju samog sebe. Roditeljima to nikad nije direktno rekla, ali je počela da dovodi partnerke. Što je postajala starija, to joj je bilo prijatnije da ih dovodi kući na posebne proslave. I premda je roditelji nikad nisu prihvatili verbalno, ona smatra da su prihvatili njenu seksualnost na svoj način.

Priča o ljubavi

Nancy je upoznala svoju partnerku, May, na platformi za upoznavanje. Veza je umalo propala jer je Nancy baš nameravala da se odjavi kad je May kliknula na njen profil. Njihova ljubav je postala oličenje međusobnog poštovanja i iskrene brige. May je rodom s Tajlanda, ali već 35 godina živi u Velikoj Britaniji. Iako se Nancy tada odselila iz Malezije i šest godina živela u Singapuru, vratila se u Maleziju pre nego što je upoznala May.

Tokom vremena, Nancy i May su se dogovorile da će se i May preseliti u Maleziju da bi mogle da budu zajedno. Međutim, tri meseca kasnije, život u restriktivnoj zemlji je počeo da opterećuje May. Otvoreno je živela kao gej 20 godina i nije nameravala da ponovo skriva svoj identitet. Nemogućnost da drži Nancy za ruku u javnosti nije bila ljubavna priča kakvu je zamišljala. Biti homoseksualna osoba u konzervativnoj zemlji za May je odmah postalo problem. Stoga su napravile zaokret i vratile se u Veliku Britaniju. 

Izazovi i mržnja

Kad se Nancy prvi put vratila u Maleziju iz Singapura, bila je žrtva nasilja tokom noćnog izlaska. Bila je s grupom prijatelja i tadašnjim partnerkom (pre nego što je upoznala May). Pošto su napustili klub, grupa momaka je uznemiravala nju i njenu partnerku. „Dobila sam batine kao nikad dotad”, otkriva ona. Saznanje da su prijatelji s kojima se zabavljala u klubu videli događaj, ali nisu ništa preduzeli, samo je dodala so na ranu. Dok je živela u Singapuru, s vremena na vreme bi doživela nedolično ponašanje prema pripadnicima LGBT+ zajednice. Ali u Singapuru su prijatelji pazili jedni na druge. Sušta suprotnost tome bila je Malezija, gde su se prijatelji pretvarali da je ne poznaju i ostavili je da se sama izbori s netrpeljivošću. Tada je to delovalo kao potpuna izdaja. Gledano unazad, jasna joj je dilema njenih prijatelja da li da je brane jer su istopolne veze kriminalizovane u Maleziji. I njeni prijatelji su bili gej, a ne postoje zakoni koji štite LGBT+ zajednicu od diskriminacije ili zločina iz mržnje. 

Ponosim se onim što jesam u kompaniji IKEA

„IKEA je ogroman deo moje priče”, kaže Nancy. U Velikoj Britaniji ne krijem svoj identitet i ponosim se njime. Ali sam naročito srećna što mogu da budem ono što jesam na poslu.” Pre dolaska u kompaniju IKEA, smatrala je da bez obzira na to koliko bi ključnih pokazatelja učinka zadovoljila u prethodnim kompanijama, nikad nije bila pogodan izbor kad je reč o promociji ili zastupljenosti. Uslovi nikad nisu bili jednaki za sve.

Nancy se pridružila kompaniji IKEA pre 10 godina i veoma brzo napredovala. Sad upravlja timom IKEA Food. Drugima upravljanje timom ljudi možda nije značajno, ali za Nancy, značaj se ogleda u zastupljenosti. To što je LGBT+ osoba na rukovodećoj poziciji za nju je jasan pokazatelj podrške koju IKEA pruža. U svom timu vodi računa o različitosti pri zapošljavanju kao načinu pokazivanja inkluzije. Izgradila je tim ljudi iz svih društvenih sfera. Njen put ka samoprihvatanju naveo ju je na promociju prihvatanja kod drugih. 

Ljubav u domu

Za Nancy, ljubav u domu sad izgleda drugačije. Shvatila je da se ljubav ispoljava na razne načine. U Maleziji, ona i njena partnerka nisu pokazivale nežnost pred njenom porodicom, ali ona zna da njena porodica prihvata njihovu vezu. „Kad god mama želi da se požali na mene, prvo se obrati May. U tom smislu smo kao tradicionalan par.”

Kod kuće u Velikoj Britaniji s May, Nancy oseća da može da diše punim plućima i bude ono što jeste. Nikad ne sumnja u to da li je May voli zbog ogromne podrške koju je pokazala. U jednom trenutku, May je imala tri posla da bi bila sigurna da Nancy ispunjava uslove u pogledu dohotka za dobijanje vize za UK. Kad je na ulici, Nancy je i dalje neprijatno kad je ljudi gledaju ispod oka jer je gej. Ali u okrilju doma, koji je izgradila s May, oseća se potpuno bezbedno s „ljubavlju svog života”.