Od skromnih početaka do globalnog brenda – kratka istorija kompanije IKEA.

Naši koreni

Ingvar Kamprad je osnovao kompaniju IKEA 1943. godine, sa 17 godina, tako što je prodavao robu poput olovaka i novčanika. Småland, njegova rodna pokrajina u Švedskoj, bila je izuzetno šumovita s krševitim tlom. Muka je izrodila čvrste i domišljate ljude koji su i te kako umeli da sa što manje resursa stvore što više, što su kvaliteti koji su oduvek bili u srcu kompanije IKEA.

Pristupačne cene i dobar kvalitet

Osnivač kompanije IKEA Ingvar Kamprad uvek je bio rešen da ponudi najbolje moguće cene, ali ne nauštrb kvaliteta. Bio je svestan da su neki od njegovih konkurenata žrtvovali kvalitet da bi zadržali niske cene, na šta on nije bio spreman. U izdanju brošure „ikéa-nytt” za period 1948–1949. godine objasnio je kako IKEA uspeva da zadrži tako pristupačne cene. „Naše pristupačne cene – daleko najpristupačnije u zemlji – moguće su zahvaljujući velikom prometu, direktnoj isporuci iz fabrike i veoma niskim režijskim troškovima.” Ingvarova zamisao nuđenja pristupačnih i kvalitetnih proizvoda održala se do današnjeg dana i postala je kamen temeljac IKEA kulture i identiteta.

Početak revolucije pljosnatih pakovanja

Visoki troškovi i česta oštećenja prilikom prevoza nameštaja poštom bili su stalni kamen spoticanja za Ingvara. Premda je pljosnato pakovani nameštaj već postojao, on još uvek nije bio zaživeo u Švedskoj. IKEA je pljosnato pakovanje uvela 1953. godine. Pokazalo se da su proizvodi koji se samostalno sastavljaju popularni i da su rešenje za skupe probleme s prevozom.

Demokratski dizajn

Želja da se ponude proizvodi koji su i pristupačni i kvalitetni oduvek je bila pokretačka snaga u kompaniji IKEA. Međutim, osim cene i kvaliteta, prilikom razvoja IKEA proizvoda u obzir se uzimaju i tri druge dimenzije: funkcija, forma i održivost. Kada je svih pet dimenzija u ravnoteži, dizajn proizvoda smatramo demokratskim. Koncept demokratskog dizajna zvanično je predstavljen na Sajmu nameštaja u Milanu 1995. godine i od tada je alat koji koristimo prilikom razvoja i procene proizvoda.

Siti kupci su zadovoljni kupci

U junu 1960. godine u robnim kućama IKEA nuđeni su samo kafa i hladna jela. Do kraja iste godine, kuhinja IKEA restorana bila je potpuno opremljena, uključujući mikrotalasnu, koja je u to vreme bila novitet. Služeno je sve, od tople užine, kao što su hamburgeri, do jela koja se poručuju po slobodnom izboru. Ova ideja je nastala iz nečega što je Ingvar primetio: ljudi su napuštali robnu kuću u vreme ručka da bi jeli u nekom od restorana ili uličnih kuhinja u Elmhultu. Ovim se prekidao proces kupovine. Ingvar je shvatio da gladni kupci kupuju manje. Ili, kako mi to imamo običaj da kažemo, teško je poslovati na prazan stomak.

IKEA se proširuje i restruktuira

• 1950–1959: IKEA širi poslovanje u Švedskoj.
• 1960–1969: Otvaraju se robne kuće u Danskoj i Norveškoj.
• 1970-e: Širenje se nastavlja u zemljama izvan Skandinavije, uključujući Australiju, Austriju, Holandiju, Hong Kong, Japan, Kanadu, Kuvajt, Nemačku, Singapur i Švajcarsku.
• Rane 1980-e: Ingvar Kamprad je tražio vlasničku strukturu kojom bi se obezbedila potpuna nezavisnost i dugoročna poslovna perspektiva. To je opisao kao pokušaj da se IKEA brendu udahne „večni život”. Njegovo rešenje bilo je da se vlasništvo nad maloprodajnim poslovanjem odvoji od IKEA koncepta i IKEA brenda kako bi se te zasebne uloge zadržale u nezavisnim poslovnim grupama, koje posluju u okviru franšiznog sistema.

Zašto se IKEA zove IKEA?

IKEA je dobila ime po inicijalima svog osnivača Ingvara Kamprada, zatim po farmi Elmtarid, na kojoj je odrastao, i obližnjem selu Agunarid.

Logotip je poslednji put izmenjen 2018. godine, a pre toga nije menjan od 1980-ih. Svrha poslednjih promena jeste da se poboljša čitljivost i obezbede dosledno prepoznavanje i reprodukcija boja u digitalnom dobu. Danas isti logotip mora jednako dobro da funkcioniše i na ekranu mobilnog uređaja i na fasadi robne kuće ili na papirnoj vrećici.